Најуспешније младе позоришне критичаре у оквиру пројекта Позоришна значка Бранислав Нушић позориште Патос је наградило и Позоришном екскурзијом у нашем главном граду!
Наше награђене ученице Нађа Јевтић (2-3), Јана Ђорђевић (3-1) и Надежда Илић (8-1) у пратњи наставнице и позоришне координаторке Драгане Миленковић биле су у прилици да са ученицима из других школа иду у Београд на Позоришну екскурзију 26. маја 2019. године.
Прво смо у Малом позоришту Душко Радовић гледали врло занимљиву представу Књига о џунгли. У Народном позоришту нам је било дозвољено да са галерије пратимо велику пробу балета Лабудово језеро и посетимо Музеј Народног позоришта. Народни музеј нам је омогућио шетњу кроз време од праисторије до данашњих дана, а на Калемегдану смо уз сладолед уживали у погледу на ушће Саве и Дунава.
У Смедерево смо се вратили одушевљени и пуни дивних утисака.
На Светски дан позоришта, 27. марта, ове године је након годину дана вредног рада успешно приведен крају пројекат Позоришна значка Бранислав Нушић у организацији позоришта Патос.
Пројекат броји око 6000 позоришних посета и преко 1000 позоришних дневника.
Наша школа се одлично показала: укупно 705 посета, 184 позоришне значке за младе гледаоце, 51 позоришна значка за младе критичаре.
И то није све! Наше три ученице су своју школу представиле на најлепши начин.
Наша Нађа Јевтић, ученица другог разреда, освојила је сребрну позоришну значку у категорији ученика од првог до четвртог разреда.
Јани Ђорђевић, ученици трећег разреда, припала је посебна награда – похвала за најлепше украшен позоришни дневник.
Надежда Илић, ученица осмог разреда, власница је златне позоришне значке у категорији ученика од петог до осмог разреда.
Како је изгледала свечана манифестација доделе позоришних значака и како смо се провеле, погледајте овде.
Оркестар ОШ „Иво Андрић" у Радинцу, којим руководи Данијела Пауновић, наставник Музичке културе, освојио је другу награду на Републичкој смотри хорова и оркестара основних школа и основних музичких школа Србије, коју организује по двадесети пут Удружење музичких и балетских педагога Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Мали радиначки талентовани флаутисти су на најбољи начин презентовали своју школу у Карловачкој гимназији маја 2019. године изводећи македонску народну песму „Македонско девојче", Чешку народну игру и популарну песму ,,Деспасито" Луиса Фонсија.
Браво за наше ученике и наставницу Данијелу Пауновић која их је вредно и са много ентузијазма припремала за такмичење мотивишући их да воле музику која оплемењује.
Од 17. до 23. априла 2018. године били смо на Дивчибарама. Било је осамдесет ученика трећег и четвртог разреда са својим учитељицама, а међу њима и ми IV-1.
Било је дивно! Доста смо шетали, такмичили се, учили, а највише смо се дружили и забављали. Обишли смо многе планинске врхове: Видиковац, Црни врх, Голубац и Краљев сто. Посматрали смо лепоту природе и пуним плућима дисали чист ваздух. Успони су били велики, али нама то није било тешко. Учитељице су стално викале: „Полако! Стани! Пази!“ А ми смо желели да стигнемо што пре. Мамила нас је лепота Дивчибара.
Били су ту и ученици из Бајине Баште. Такмичили смо се са њима у различитим вештинама и спорту. Били смо скоро увек бољи од њих. Учитељице су нас бодриле и срчано навијале за нас.
Свако вече је била журка са различитим активностима:“Лимбо денс“, „Покажи шта знаш“, „Пиџама парти“, „Шиз фриз“...
Маскенбал је био предиван и чудан. Имали смо смешне и необичне костиме. И учитељице су биле под маскама. Баш су биле смешне!
Једног дана се десило нешто необично. Ушли смо у собу код девојчица IV-3, а учитељица Љиља је седела на кревету. У моменту када је хтела да устане, кревет се растурио и она је са душеком пала на под. Почела је да се смеје, а и ми са њом. Покушавали смо да јој помогнемо Вукли смо је за руке и смејали се. Дошла је и учитељица Весна. Заједно смо успели да помогнемо учитељици Љиљи да устане, Баш је било забавно. Обе учитељице су плакале од смеха.
Славили сми и нашој другарици Андреи рођендан. Журка је била прелепа.Најлепше је било то што нисмо били са мама и татама и имали смо велику слободу. Девојчице су се стално пресвлачиле и шминкале. Могли смо да купујемо све што желимо. Спавали смо са ким хоћемо. Мењали смо собе и гардеробу.
Било је и неких симпатија и заљубљивања! Нећемо да кажемо ко је то, али их је ипак било.
Последњег дана смо били тужни јер морамо кући. Мада, желели смо и да видимо родитеље, браћу и сестре. Осећања су била помешана.
Око четрнаест часoва смо кренулу кући.
Испред школе су нас чекали родитељи. Сусрет је био диван и веома емотиван. Ми смо били срећни, узбуђени и пуни утисака.
Ове године у априлу, идемо на Тару. Желимо да освојимо нове планинске врхове и да се дружимо.
Прошле године на Дивчибарама је било дивно и незаборавно.
Надамо се да ће ове године бити још лепше и узбудљивије.
Одељење IV-1
и учитељица Весна
Ученици IV-1, IV-2 и IV-3 разреда са својим учитељицама Весном Марић, Ленком Миловановић и Љиљаном Светозаревић, реализовали су ликовну радионицу „Сликамо на стаклу Светог Саву“.
На стакленом зиду и вратима у холу школе, ученици су сликали темперама и поликолором Светог Саву, цркве, манастире и храмове. Исписивали су поруке и стихове о делу и значају Светог Саве.
Осликавање зида је било веома интересантно и узбудљиво. Деца су уживала и трудила се да што лепше сликају. Био им је важан сваки детаљ.
Зид изгледа прелепо и привлачи пажњу свих ученика, наставника и родитеља.
Деца су пожелела да се радионице овог типа понове на пролеће, што је и прихваћено од стране учитељица које су и сада уживале у раду са децом.
