Оркестар ОШ „Иво Андрић" у Радинцу, којим руководи Данијела Пауновић, наставник Музичке културе, освојио је другу награду на Републичкој смотри хорова и оркестара основних школа и основних музичких школа Србије, коју организује по двадесети пут Удружење музичких и балетских педагога Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Мали радиначки талентовани флаутисти су на најбољи начин презентовали своју школу у Карловачкој гимназији маја 2019. године изводећи македонску народну песму „Македонско девојче", Чешку народну игру и популарну песму ,,Деспасито" Луиса Фонсија.

Браво за наше ученике и наставницу Данијелу Пауновић која их је вредно и са много ентузијазма припремала за такмичење мотивишући их да воле музику која оплемењује.

СНИМАК

Од 17. до 23. априла 2018. године били смо на Дивчибарама. Било је осамдесет ученика трећег и четвртог разреда са својим учитељицама, а међу њима и ми IV-1.

Било је дивно! Доста смо шетали, такмичили се, учили, а највише смо се дружили и забављали. Обишли смо многе планинске врхове: Видиковац, Црни врх, Голубац и Краљев сто. Посматрали смо лепоту природе и пуним плућима дисали чист ваздух. Успони су били велики, али нама то није било тешко. Учитељице су стално викале: „Полако! Стани! Пази!“ А ми смо желели да стигнемо што пре. Мамила нас је лепота Дивчибара.

Били су ту и ученици из Бајине Баште. Такмичили смо се са њима у различитим вештинама и спорту. Били смо скоро увек бољи од њих. Учитељице су нас бодриле и срчано навијале за нас.

Свако вече је била журка са различитим активностима:“Лимбо денс“, „Покажи шта знаш“, „Пиџама парти“, „Шиз фриз“...

Маскенбал је био предиван и чудан. Имали смо смешне и необичне костиме. И учитељице су биле под маскама. Баш су биле смешне!

Једног дана се десило нешто необично. Ушли смо у собу код девојчица IV-3, а учитељица Љиља је седела на кревету. У моменту када је хтела да устане, кревет се растурио и она је са душеком пала на под. Почела је да се смеје, а и ми са њом. Покушавали смо да јој помогнемо Вукли смо је за руке и смејали се. Дошла је и учитељица Весна. Заједно смо успели да помогнемо учитељици Љиљи да устане, Баш је било забавно. Обе учитељице су плакале од смеха.

Славили сми и нашој другарици Андреи рођендан. Журка је била прелепа.Најлепше је било то што нисмо били са мама и татама и имали смо велику слободу. Девојчице су се стално пресвлачиле и шминкале. Могли смо да купујемо све што желимо. Спавали смо са ким хоћемо. Мењали смо собе и гардеробу.

Било је и неких симпатија и заљубљивања! Нећемо да кажемо ко је то, али их је ипак било.

Последњег дана смо били тужни јер морамо кући. Мада, желели смо и да видимо родитеље, браћу и сестре. Осећања су била помешана.

Око четрнаест часoва смо кренулу кући.

Испред школе су нас чекали родитељи. Сусрет је био диван и веома емотиван. Ми смо били срећни, узбуђени и пуни утисака.

Ове године у априлу, идемо на Тару. Желимо да освојимо нове планинске врхове и да се дружимо.

Прошле године на Дивчибарама је било дивно и незаборавно.

Надамо се да ће ове године бити још лепше и узбудљивије.

Слике...

                                                                                        Одељење IV-1

                                                                               и учитељица Весна

         Ученици IV-1, IV-2 и IV-3 разреда са својим учитељицама Весном Марић, Ленком Миловановић и Љиљаном Светозаревић, реализовали су ликовну радионицу „Сликамо на стаклу Светог Саву“.

           На стакленом зиду и вратима у холу школе, ученици су сликали темперама и поликолором Светог Саву, цркве, манастире и храмове. Исписивали су поруке и стихове о делу и значају Светог Саве.

           Осликавање зида је било веома интересантно и узбудљиво. Деца су уживала и трудила се да што лепше сликају. Био им је важан сваки детаљ.

            Зид изгледа прелепо и привлачи пажњу свих ученика, наставника и родитеља.

             Деца су пожелела да се радионице овог типа понове на пролеће, што је и прихваћено од стране учитељица које су и сада уживале у раду са децом.

Слике...

Двадесет седми снегом окован јануарски дан 2019. године био је у ОШ „Иво Андрић“ у Радинцу обасјан непролазном светлошћу светосавља.

Поред пригодних свечаних програма изведених у подручним школама у Раљи и Врбовцу, и у централној школи су наши ученици, млађи и старији основци, мали светосавци, који су са својим учитељима и наставницима вредно припремали светосавску приредбу претходних дана, обележили на достојан начин школску славу оживевши кроз беседе, хорске нумере, најлепше уметничке стихове и драмске приказе сећање на лик и дело највећег српског просветитеља.

Био је ово дан овенчан ореолом младости, радости и бескрајне лепоте. Родитељи, наставници, ученици, сарадници и пријатељи наше школе уживали су у Радинцу, Врбовцу и Раљи у раскоши талената наших ученика, поздрављавши сваку тачку громогласним аплаузима.

Дописали смо нове редове у никад до краја испричаној причи о Светоме Сави, савременику и сапатнику свих нараштаја, оном чије је име нит која повезује црквену и политичку историју нашег народа, оном којем се и данас молимо да нам отвори очи и памћење, да сачувамо образ, језик и веру и да нам у душе усади благост.

„Децо моја, учите, радите, штедите, не лажите, не крадите. Будите у свему умерени, и у срећи и у несрећи. Љубите правду, искреност, поштење, поштујте ближње своје. Само на тај начин постаћете добри људи Богу омиљени. И никад се не предајте, него се борите против свих препрека знањем, упорношћу и превеликом љубављу“ – савет је који је највећи српски мудрац дао ученицима на крају светосавске свечаности.

Наступ Културно-уметничког друштва „Радинац“ улепшао је завршетак светосавског окупљања учинивши радост свих окупљених још већом.

Још једном је највећом снагом распламсан пламен светосавља у радиначкој школи у којој ће и наредних година Савини потомци, следећи његове путоказе, корачати стазама љубави, слоге и мира негујући знање и доброту као најјаче оружје.

Слике...