Сваке године 9. октобар резервисан је за прославу Дана школе. Од самог почетка школске године почели смо са припремама и свакодневно вежбали. По ходницима су шетале девојчице у дресовима које су са собом носиле фудбалске лопте. Један дечак стално је шетао у беж мантилу са црним шеширом на глави. Протрчавале су и девојчице у костимима. Нисмо знали ко шта глуми, али смо схватили да нас очекује веома занимљива приредба поводом прославе Дана школе. Док смо учили физику, хемију, знојили се над задацима из математике умиривали су нас гласови наших другова, познате песме и музика која је одзвањала у холу школе, јер је и хор свакодневно вежбао.
Освануо је хладан 9. октобар. Знали смо да ћемо се развеселити и слатко насмејати у школи. Журили смо да заузмемо што боље место на трибинама, како бисмо подржали наше другове. И гости су почели да долазе, било је ту и наших бивших наставника, родитеља, као и деца која тек треба да закораче у нашу школу као ђаци.
Након поздравног говора директорке Јасмине и химне наше школе, низао се комад за комадом. Дланови су нас болели, нисмо могли да се зауставимо. Били смо узбуђени јер су они све то урадили за нас, да би нас забавили и подсетили на дан рођења нашег познатог писца Иве Андрића, чије име поносно носи наша школа.
Као и обично, најслађе је остављено за крај. Наши другари из Врбовца имали су сјајан комад који је на све оставио снажан утисак. Добро познати дечак у беж мантилу са црним шеширом представљао је нашег Андрића. Он је симболично директорки школе предао мали дрвени мост.
Слике