Били смо на Дивчибарама на настави у природи
Од 17. до 23. априла 2018. године били смо на Дивчибарама. Било је осамдесет ученика трећег и четвртог разреда са својим учитељицама, а међу њима и ми IV-1.
Било је дивно! Доста смо шетали, такмичили се, учили, а највише смо се дружили и забављали. Обишли смо многе планинске врхове: Видиковац, Црни врх, Голубац и Краљев сто. Посматрали смо лепоту природе и пуним плућима дисали чист ваздух. Успони су били велики, али нама то није било тешко. Учитељице су стално викале: „Полако! Стани! Пази!“ А ми смо желели да стигнемо што пре. Мамила нас је лепота Дивчибара.
Били су ту и ученици из Бајине Баште. Такмичили смо се са њима у различитим вештинама и спорту. Били смо скоро увек бољи од њих. Учитељице су нас бодриле и срчано навијале за нас.
Свако вече је била журка са различитим активностима:“Лимбо денс“, „Покажи шта знаш“, „Пиџама парти“, „Шиз фриз“...
Маскенбал је био предиван и чудан. Имали смо смешне и необичне костиме. И учитељице су биле под маскама. Баш су биле смешне!
Једног дана се десило нешто необично. Ушли смо у собу код девојчица IV-3, а учитељица Љиља је седела на кревету. У моменту када је хтела да устане, кревет се растурио и она је са душеком пала на под. Почела је да се смеје, а и ми са њом. Покушавали смо да јој помогнемо Вукли смо је за руке и смејали се. Дошла је и учитељица Весна. Заједно смо успели да помогнемо учитељици Љиљи да устане, Баш је било забавно. Обе учитељице су плакале од смеха.
Славили сми и нашој другарици Андреи рођендан. Журка је била прелепа.Најлепше је било то што нисмо били са мама и татама и имали смо велику слободу. Девојчице су се стално пресвлачиле и шминкале. Могли смо да купујемо све што желимо. Спавали смо са ким хоћемо. Мењали смо собе и гардеробу.
Било је и неких симпатија и заљубљивања! Нећемо да кажемо ко је то, али их је ипак било.
Последњег дана смо били тужни јер морамо кући. Мада, желели смо и да видимо родитеље, браћу и сестре. Осећања су била помешана.
Око четрнаест часoва смо кренулу кући.
Испред школе су нас чекали родитељи. Сусрет је био диван и веома емотиван. Ми смо били срећни, узбуђени и пуни утисака.
Ове године у априлу, идемо на Тару. Желимо да освојимо нове планинске врхове и да се дружимо.
Прошле године на Дивчибарама је било дивно и незаборавно.
Надамо се да ће ове године бити још лепше и узбудљивије.
Одељење IV-1
и учитељица Весна
„Сликамо на стаклу Светог Саву“
Ученици IV-1, IV-2 и IV-3 разреда са својим учитељицама Весном Марић, Ленком Миловановић и Љиљаном Светозаревић, реализовали су ликовну радионицу „Сликамо на стаклу Светог Саву“.
На стакленом зиду и вратима у холу школе, ученици су сликали темперама и поликолором Светог Саву, цркве, манастире и храмове. Исписивали су поруке и стихове о делу и значају Светог Саве.
Осликавање зида је било веома интересантно и узбудљиво. Деца су уживала и трудила се да што лепше сликају. Био им је важан сваки детаљ.
Зид изгледа прелепо и привлачи пажњу свих ученика, наставника и родитеља.
Деца су пожелела да се радионице овог типа понове на пролеће, што је и прихваћено од стране учитељица које су и сада уживале у раду са децом.
Обележен Савиндан у нашој школи
Двадесет седми снегом окован јануарски дан 2019. године био је у ОШ „Иво Андрић“ у Радинцу обасјан непролазном светлошћу светосавља.
Поред пригодних свечаних програма изведених у подручним школама у Раљи и Врбовцу, и у централној школи су наши ученици, млађи и старији основци, мали светосавци, који су са својим учитељима и наставницима вредно припремали светосавску приредбу претходних дана, обележили на достојан начин школску славу оживевши кроз беседе, хорске нумере, најлепше уметничке стихове и драмске приказе сећање на лик и дело највећег српског просветитеља.
Био је ово дан овенчан ореолом младости, радости и бескрајне лепоте. Родитељи, наставници, ученици, сарадници и пријатељи наше школе уживали су у Радинцу, Врбовцу и Раљи у раскоши талената наших ученика, поздрављавши сваку тачку громогласним аплаузима.
Дописали смо нове редове у никад до краја испричаној причи о Светоме Сави, савременику и сапатнику свих нараштаја, оном чије је име нит која повезује црквену и политичку историју нашег народа, оном којем се и данас молимо да нам отвори очи и памћење, да сачувамо образ, језик и веру и да нам у душе усади благост.
„Децо моја, учите, радите, штедите, не лажите, не крадите. Будите у свему умерени, и у срећи и у несрећи. Љубите правду, искреност, поштење, поштујте ближње своје. Само на тај начин постаћете добри људи Богу омиљени. И никад се не предајте, него се борите против свих препрека знањем, упорношћу и превеликом љубављу“ – савет је који је највећи српски мудрац дао ученицима на крају светосавске свечаности.
Наступ Културно-уметничког друштва „Радинац“ улепшао је завршетак светосавског окупљања учинивши радост свих окупљених још већом.
Још једном је највећом снагом распламсан пламен светосавља у радиначкој школи у којој ће и наредних година Савини потомци, следећи његове путоказе, корачати стазама љубави, слоге и мира негујући знање и доброту као најјаче оружје.
Зимске чаролије
Зимске чаролије воли свако
уживати у њима баш је лако.
И екипа наше школе
направила је свашта што деца воле.
Сређивали смо и облачили балерине
и правили украсе фине.
А најлепши дан донео нам је зимски рам. Сликали смо се и смејали
сви смо тимски уживали.
Зимска чаролија траје још увек
а слике су ту да нас на ово сећају заувек.
Хвала свим ученицима што су учествовали , за вољу и за труд који су уложили.
Пријем првака у библиотеку
Ехеј, имамо новости неке
прваци су постали чланови библиотеке.
Били су знатижељни да чују све о библиотеци и како то она помаже деци.
Дружили су се, читали, цртали и листали књиге.
Сада могу да истражују без бриге.
Свако је добио свој члански број и картонску фигурицу да их на тај дан подсећа
са жељом да им мотивација за читање постане јача и већа.
У свет библиотеке и на питања фина увела их је и одговарала библиотекарка Марина.
Увек је ту да им помогне и олакша рад и читање и стрпљиво одговори на свако њихово питање.
Зато прваци, право у библиотеку и позајмите књигу лепу неку!
